Ако деца могу да науче како да се фокусирају, да решавају проблеме из више углова, и да се науче одлучности и стрпљењу код разних изазова, онда је Судоку битан алат не само за школу, већ и за живот изван учионице.
Ако деца могу да науче како да се фокусирају, да решавају проблеме из више углова, и да се науче одлучности и стрпљењу код разних изазова, онда је Судоку битан алат не само за школу, већ и за живот изван учионице.
За вас смо издвојили одломак из сјајне књиге италијанског писца, Горђа Габера, „Non insegnate ai bambini”. У преводу – Не учите своју децу. Прочитајте, размислите и, ако можете, послушајте ове савете.
Учити децу да читају не значи и учити их да воле читање. Како онда од деце начинити читаоце? Аутор књиге “Одгајање деце која читају”, Данијел Вилингхем, открива неке од важних чињеница о деци и читању.
Проучавајући начине на који деца самостално уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј издвојио је 7 принципа на основу којих функционише самостално учење читања код деце:
Изговор за несупех је углавном неко други или нешто споља, често чујемо са разних места у свим облицима како јавног, тако и приватног живота. Психолози за то имају спремну дијагнозу.
Изговори су начин да се не преузима одговорност. Ова прича је повезана с одређеним менталним ставовима, чијим се формирањем од малих ногу, стварају, не само за свој и живот других одговорне, већ и успешне личности. Да цитирамо и психотерапеута Зорана Миливојевића “не можемо васпитавати одрасле људе, зато је важно васпитавати децу”. Додали бисмо, да зато и васпитачи (родитељи, наставници, тренери…) морају бити образовани.