Већ на самом почетку свог родитељства, схватила сам да ако будем радила све како треба, врло брзо уопште нећу бити потребна својој деци. Срце ми се цепало када је мој старији син Итан већ са годину дана кренуо да ме „избегава“ откривајући свет око себе. На тренутак ми је пало на памет тада, из строго сентиментално-себичних разлога: зашто га не бих „зезнула“ тако што га ничему не бих научила, да би цео живот зависио од мене!?

”Проблем је што дође тренутак, када они треба да напусте родитељско гнездо, а још нису способни за лет.” каже Џесика Лахи, професорка у средњој школи и ауторка књиге: ”Благодет неуспеха: Како добрим родитељством научити децу да успеју.”

Веома је важно да доведемо своју децу до стадијума где им уопште нећемо бити потребни. Али до тог тренутка води дуг пут са препрекама, а једна од најчешћих препрека где родитељи обавезно падају је домаћи задатак остављен код куће. Велика већина родитеља ће потрчати у школу за дететом, али то је једна од оних „назови услуга“ које ће им се вратити као бумеранг – право у чело!

Тог тренутка, док му носите задатак, бићете сопствени суперхерој, али спречићете га да научи лекцију из непријатности коју би доживело у школи, без домаћег, што би га подстакло да убудуће мисли о својим обавезама и провери да ли је понело све што треба. Ако му не однесете домаћи, довешћете га у ситуацију да размишља – како да ми се ово више никад не догоди? Из доживљене непријатности извући ће важну лекцију.

Лахијева, која је мајка два дечака (Фин има 10, а Бен 15 година), каже да је теже од учења самог родитељства било научити да не буде хеликоптер родитељ, да избегне “прекомерно родитељство.” И да, то је био разлог због којег је одлучила да напише књигу.

Било је у њеном родитељству ситуација када је једва одолела да се не умеша и помогне детету, као на пример када је њен син обећао комшији да ће му прошетати пса док је он одсутан. Пас је упишкио и унередио читаву кућу, и син који је заборавио на дато обећање је молио да она позове комшију и изглади ствар, али она је одбила. “Прихватио си ту одговорност”, рекла је сину. Тако да је он морао да прође кроз сијасет непријатности, извињавање, сређивање, реванширање и поновно задобијање поверења. Све те лоше последице биле су супер лекција из одговорности и одржавања датог обећања.

Средња школа је још увек савршено место да дозволите деци да падају, јер падови још увек нису са велике висине. Не боли превише, а буду одлична лекција. Деца тамо праве гомилу грешака, иду без домаћег, варају али и осећају прави укус последица. Ту им никако не смете ”мазати путер на тост” и доносити заборављен домаћи.

Њена књига говори и о томе како их мотивисати да уче и раде. Децу је сасвим погрешно мотивисати новцем за добре оцене или их кажњавати јер су добила лоше. Те две ствари ће их тотално одбити од жеље да уче.

Лахејева је открила неколико начина како да поправите самосталност и кемпетентност у учењу и подстакнете њихову глад за знањем:

1. Престаните да за њих вадите врело кестење из ватре.

Омиљена јој је анегдота једног фудбалског тренера који, када деца кажу да им мама није спаковала копачке, одговори –“Па онда твоја мама неће ни играти фудбал данас, зар не?” Запитајте се да ли нешто слично радите и ви за своју децу, и ако радите – сместа престаните.

2. Немојте им опсесивно објашњавати како се нешто ради

Најбољи начин да престану да се играју било којом играчком је да им кажете да греше и да се не игра тако. Исто тако се убија и воља за учењем, немојте им говорити како да уче, само изнесите своја јасна очекивања, на пример: ”Очекујем да ти је домаћи готов и беспрекоран за сат времена.” Али их упозорите и на јасне последице ако не послушају. Након тога их оставите тих сат времена да то ураде на свој начин.

3. Охрабите компетентност уместо незаслуженог поверења

Уместо да кажете само: ”Ти си тако паметан”, када желите да их похвалите или охрабрите, реците:” Веома сам поносна на тебе што се толико трудиш око овог пројекта.” Када им стално говорите само то да су веома паметни, они ће седети и чекати да виде постоји ли ишта што ће надмашити њихову памет. Не радећи притом ништа. А пред иоле већим изазовом ће устукнути плашећи се да не буду поражени. Да не изгубе стечену репутацију “паметног”. Уместо тога, кажите им да радом и трудом могу све. Охрабрите их да се не плаше изазова.

4. Помозите им да постижу своје а не ваше успехе

Деци су потребни конкретни циљеви, који нису уопштени, безоблични и далеки. Уместо да дете каже себи: имаћу 5 из математике на крају године!”, охрабрите га да ка успеху иде малим али сигурним корацима. Нека му циљ буде да сваки дан има тачан и исправан домаћи. Или нека сами одреде циљ, али неки мањи, лако остварив и реалан. Ако не успеју да га остваре, седите и анализирајте заједно услед чега је изостао успех. Запитајте дете шта треба да уради само да би идуће недеље остварило своју замисао.

5. Покажите му примером

Родитељи могу на крају недеље својим примером показати да о оствареним циљевима треба да се разговара исто као и о неостваренима или будућим плановима. Нека виде на вашем примеру значај планирања и организације. Анализирање грешака и прихватање одговорности за њих, води такође ка исправљању истих. Води ка успеху.

И не заборавите да је и родитељство процес који се учи. И исто тако се да поправити када видите да не даје видљиве резултате.

Превела: Јасмина Јовановић

Извор: Вашингтон Пост

http://www.detinjarije.com/5-nacina-da-pomognete-detetu-da-ima-sjajnu-skolsku-godinu/