Шта породице у Србији чини срећним?

УНИЦЕФ и Хемофарм фондација спроводе пројекат „За јаче и срећније породице са децом у Србији“ и недавно је представљено истраживање о срећи породица са децом у Србији. Резултати су веома занимљиви.

Испоставило се након дугоогодишњег истраживања да је тајна среће је у нашим односима са другим људима. Другим речима, без обзира на структуру породице, срећне породице далеко више карактеришу добри међусобни односи, у којима постоји разумевање и поштовање међу партнерима и између родитеља и деце. Срећне породице имају развијенију социјалну мрежу и ослањају се на ширу породицу када се забављају, али и када имају проблема.

Срећне породице, такође, имају и већу мрежу подршке међу пријатељима. Материјално богатство не утиче значајно на срећу, изузев када је материјална ситуација толико лоша да угрожава сигурност породице, када не може да задовољи своје основне потребе и покрије основне обавезе. Другим речима, за дете је много важније каква је атмосфера у кући, да ли га родитељи подржавају и прихватају, него да ли има нов или скуп телефон.

Истраживања спроведена у другим земљама јасно указују на то да се срећна деца добро слажу са својим родитељима и са другом децом, и да имају барем једног или неколико блиских пријатеља. Подршка, самопоуздање и емотивна сигурност која произлази из блиских веза са другима веома су важни када је срећа у питању.

Сукоби срећу кваре

На нивоу међусобних односа родитеља и целе породице важни су разумевање и поштовање, пре свега у смислу начина решавања несугласица и породичне атмосфере. Присуство конфликта у породици један је од највећих ризика да породица буде несрећна. У породицама у којима постоји изражен конфликт постоји 12 пута већа шанса да буду несрећне у односу на породице у којима нема конфликта.

Заједничке активности најважније

Изузетно је важно да родитељи и деца имају бар једну заједничку активност у којој сви учествују. Породице у којима деца и родитељи учествују у различитим заједничким активностима срећније су од осталих:

• међу породицама у којима деца и родитељи заједно учествују у активностима из све четири испитиване групе, само их је 3,8% несрећно;
• породице које имају заједничке оброке скоро свакодневно, срећније су од других породица – чак 90,9% срећних породица обедује заједно скоро сваког дана!

Када посматрамо шта је то што је у односима деце и родитеља основ среће, видимо да је суштински важно да деца знају да ће их родитељи увек саслушати и потрудити се да их разумеју. Ово за родитеље није увек лако јер је често потребно да превазиђу своје страхове и бриге и покушају да поново уђу у „ципеле детета“. Важно је нагласити да добар однос не подразумева да дете мора све да дели са родитељима, да прича о свему. Дете има право на сопствену приватност и на своје тајне. Оно што је важно јесте да постоји поверење, да дете зна да у родитељу има ослонац и особу са којом може да поразговара.

Подршка рођака и пријатеља

Неформална социјална интеракција, интеракција са породицом, пријатељима и познаницима – представља један од основа повезаности социјалног капитала и среће. Истраживање је показало да родитељи у Србији имају висок ниво социјалне подршке, како од стране рођака, тако и од стране пријатеља. Готово сви родитељи сматрају да имају на кога да се ослоне уколико се нађу у невољи.

Иако већину породица у Србији карактерише добра социјална повезаност, ипак се могу уочити и неке разлике:

• Међу срећним породицама подршка родитеља присутна је у 80,5% случајева, док подршку родитеља има тек половина породица које су несрећне;
• Када говоримо о чувању деце, родитељи се у 56,7% случајева ослањају на своје родитеље (баке и деке). Када им затреба, 20,8% родитеља нема коме да остави децу.

Новац важан само до одређеног степена

Висина примања није повезана са срећом, као ни околност да ли један или оба родитеља остварују приходе. Ипак, то не значи да би сви требало да буду сиромашни, већ да је потребно паметно трошити новац. Важније од тога колико новца неко има, или колико новца има држава, јесте како се тај новац троши. Новац који неко троши тако што проводи време са својим пријатељима или чини другима да се лепо осећају јесте начин који доприноси срећи.

Међутим, постоји јасна повезаност између несреће и знакова материјалне депривације. Другим речима, материјални статус породице је релевантан само ако ресурси којима породица располаже нису довољни да обезбеде неки основни минимум
(основне услове становања, довољно хране деци и одмор од недељу дана једном годишње).

Занимљиво је да подаци добијени кроз ово истраживање показују да породице које су свом детету адолесцентног узраста купиле скупи мобилни телефон нису срећније од оних које то нису урадиле. Такође, испоставило се да за срећу није важно да ли дете у старијем узрасту има скупоцени или јефтинији мобилни телефон.

Ако би налази истраживања морали да се сведу на једну реченицу, она би била да је тајна среће у нашим односима са другим људима. Иако понекад више рачуна водимо о спољашњим добрима и често тежимо материјалним вредностима, истраживања показују да су најважније детерминанте среће везане за међуљудске односе – односе које негујемо са својим ближњима. Срећа је у највећој мери повезана са односима унутар породице али су и проширена породица и пријатељи такође кључни за срећу једне породице са децом.

Из УНИЦЕФ-овог истраживања могуће је извести пар сасвим корисних савета који се тичу среће.

• Тате, укључите се подједнако у све послове око подизања деце – партнерско родитељство ствара боље окружење и за вас и за вашу децу.
• Родитељи, направите простор за баке и деке и ослоните се на њих за подршку, али такође и јасно одредите границе и обезбедите приватност своје примарне породице. Уколико се око нечега и не слажете са својим родитељима, потрудите се да их боље разумете и те проблеме решите, ако не због себе, онда због своје деце.
• Негујте однос поштовања, разумевања и поверења унутар своје породице – како са партнером, тако и са децом. Стварајте окружење у којем ће се дете осећати сигурно и заштићено!
• Трка и гужва свакодневног живота никада не смеју бити изговор што са својим дететом нисте заједно прошетали или попричали, играли се, вечерали, прочитали нешто пред спавање…
• Максимално користите јавне просторе и природу за заједничко дружење и припазите да ваша игралишта и паркови не промене своју оригиналну намену.
• Будите храбри када постоје проблеми у вашој породици, а када улазите у конфликтне ситуације тражите подршку, како бисте неслагања решавали на најконструктивнији могући начин. Одлагање решења неког проблема или стално тињајући проблеми највећи су ризик за срећу ваше породице.
• Будите свесни среће која произлази из односа са другим људима и посебно негујте баш те пробране односе.
• Будите благ, али одлучан родитељ! Истичите оно што је добро код деце, а изоставите увреде, понижавање, омаловажавање и физичко кажњавање.
• Разговарајте са својим дететом и будите спремни да га стварно чујете! Сви смо ми некада били деца, мада то често заборављамо – вратите се у те дане и пробајте из те позиције да разумете своје дете. Најбољи начин да успоставите однос поверења је да дете осети да га разумете и да желите да га саслушате.
• Покажите свом детету да га волите – свакога дана! То важи и за остале чланове породице.

Извор: публикација „Срећа и породице са децом у Србији“, истраживање УНИЦЕФ-а и Хемофарма.

http://www.detinjarije.com/istrazivanje-sta-porodice-u-srbiji-cini-srecnim/