Откако сам постала мама доносила сам многа безвезна правила, од ирационалних претњи (никад више кекс у кући) до оних која се противе људској природи (нема више свађања са сестром!), пише Барбара Роули на сајту Parenting.com. „Али повремено“, додаје она, „доносила бих нека правила која су деловала боље него што сам очекивала. Без обзира поседују ли унутрашњу логику или не, она су функционисала захваљујући својој јасноћи, примењивости и лакој памтљивости.“ Ево тих најделотворних правила за родитеље, по њеном искуству:

 

Правило #1: Не можеш бити у просторији када ја у њој нешто радим, уколико и ти нешто не радиш.

Циљ: Да вам дете или помогне, или престане да вас гњави док радите кућне послове

Обично је стално узнемиравање од стране деце док се раде кућни послови узрок нервирања. Али ово правило то решава, узимајући у обзир две важне истине о деци:

  • деца желе да буду са вама што је више могуће
  • не можете их присилити да вам помажу на заиста користан начин

Једноставно им поставите услов – или се прикључи послу или напусти просторију.

 

Правило #2: Не радим после осам увече

Циљ: Одлазак на спавање на време и слободно вече за вас

Не можете просто објавити мужу и деци да од сада важи правило да се без поговора одлази на време у кревет. Неће деловати. Али ако објавите правило у вези са вама, уместо да свима говорите шта треба да ураде, ствари чудесно лежу на место.

Роулијева је једног дана саопштила деци да је Министарство за рад управо донело нов пропис, по ком јој више није дозвољено да обавља родитељски посао после осам сати увече. Објаснила је деци да ће им радо и даље читати приче, купати их и слушати њихове доживљаје из протеклог дана, али само пре краја „радног времена“. „Понашала сам се као да то није до мене, попут Пепељуге која просто мора забаву да напусти у поноћ,“ каже она.

Наједном, деца и муж су почели да развијају свест о времену. Ћерка је почела да се ужурбано спрема за кревет одмах после вечере, како би имала више времена за дружење са мамом. Муж је, свестан тога да ће сам морати да ставља децу на спавање ако не легну на време, почео да се више залаже око тога.

Од тада се мамино радно време мало „продужило“ будући да су девојчице порасле, али је свест о томе да мама није непрестано „на изволте“ остала део породичне рутине.

 

Правило #3: Шта си добио – добио си, нема љутње

Циљ: Нема више прегањања око тога ко је добио перецу са више соли или млеко у лепшој шољи.

Живот није фер, и то је нешто са чим ваша деца на почетку морају да се помире. Нема љутње ако извучеш дебљи крај.

„Ово сам чула од моје пријатељице која је васпитачица. Испрва сам била скептична, али на моје изненађење, не само да ово правило делује, већ и код деце изазива олакшање. Мора да увиђају да ће, ако данас прођу лошије, сутра они бити ти који ће проћи боље.“

 

Правило #4: Иди види дал сам тамо

Циљ: мир и тишина

„Не знам да ли сам само ја у питању, или и вас излуђује када дете „цијуче“ једну те исту песмицу сто пута за редом? Ја се не осећам дужном да им будем публика/жртва више од пар минута или да их непрестано утишавам када причам телефоном.“ каже Роулијева и додаје: „Једном када им поклоним пажњу примерену њиховом наступу, кажем им да могу слободно да певају, лупају, вичу и раде штагод им душа иште, само не овде. Исто важи и за цмиздрење, кукање и нападе беса. Ово правило делује зато што деци дајете избор уместо да им уводите санкције.“ закључује она.

 

Правило #5: Нема расправе о новцу

Циљ: Предупредите мољакање око куповине ствари

Да би деловало, ово правило мора се спроводити доследно. Основно је да никад не образлажете своје одлуке о куповини. Било да сте рекли да или не, дете то мора да прихвати без негодовања. Увек им понављајте исту мантру „Нема расправе о новцу“.

Међутим, ово правило мора се примењивати двосмерно – када дете купује својим новцем, можете му дати савет и указати на могуће грешке, али одлука је његова, осим када здравље или безбедност детета могу бити угрожени. Нека праве лоше изборе, тако ће научити.

Ово правило делује зато што пажњу са објекта дечије жеље преусмерава на „финансијску политику куће“. Уместо да трошите снагу на убеђивање око тога да ли им треба још једна дрангулија, просто се позовите да ваше здраворазумско породично правило.

 

Правило #6: Не разумем тај језик

Циљ: Зауставите кмежење, урлање и непристојност

Ово правило захтева готово религиозну посвећеност како би успешно радило. А суштина је у следећем: кад год ваше дете престане да комуницира на цивилизован начин, нпр. затражи уместо да замоли, кмези или прича на начин који не одобравате, правите се да не разумете. Још је боље да то кажете шапатом, што ће смирити ситуацију. Тихо понављајте да „не разумете тај језик“, како бисте избегли драму коју дете можда управо и жели.

Овако ћете истовремено онемогућити дете да успе у комуницирању на ружан начин, и учинити да се осети да има нешто значајно да каже, онда када то каже на леп начин.

 

Правило #7: Досада не постоји

Циљ: Спречити дете да каже како му је досадно и научити га да се забави само.

„Пријатељица ми је испричала како је, кад јој се ћерка први пут пожалила на досаду, порицала да тако нешто постоји. Сада понекад дода да је једино што постоји – немање маште“ каже Роулијева. Фора је у томе да терет решавања овог проблема пребаците на дете и натерате га да само нађе начин да му не буде досадно.

Ово делује зато што ће, док буде размишљало како то да нешто што постоји заправо не постоји, дете престати да се досађује. Уместо да ви морате нешто да предузмете, рецимо да побројите све дететове играчке и кажете му да вас сад пусти на миру, дете је то на коме је да нешто предузме. А нисте ни лагали – кад науче да сами себи осмисле забаву, досада неће ни постојати.

 

Приредила: Јована Папан

 

http://www.detinjarije.com/7-uvrnutih-roditeljskih-pravila-koja-iznenadujuce-dobro-deluju/